Политика часописа Корак библиотеке: часопис за културу  и библиотечко-информациону делатност”

                 Народна библиотека Ужице је, у години значајног јубилеја (1856–2016) – 160 година од оснивања Читалишта у Ужицу, на предлог Стручног већа и  Подружнице  Библиотекарског друштва Србије за Златиборски округ, покренула електронски часопис „Корак библиотеке: часопис за културу и библиотечко-информациону делатност”.

Часопис  објављује оригиналне радове  из библиотечко-информационе теорије и праксе, као и из културне историје. Посебну пажњу посвећује истраживању културне историје Златиборског округа и развоју библиотечко-информационе делатности. Без обзира на територијалну везаност, објављује и радове који обрађују значајне теме за унапређење савремене библиотечке теорије и праксе. Бави се савременим токовима у библиотечко-информационој струци, усмерава пажњу библиотечке заједнице на значајније учешће библиотека у друштву знања и развоју локалне заједнице. Такав ангажман библиотекама омогућује већу повезаност са заједницом и бољу прилагођеност услуга савременим корисницима. Посебну пажњу посвећује  подстицању младих ствараоца и стручних радника да дају пун допринос развоју струке и адекватној презентацији својих постигнућа кроз објављивање прилога у часопису.

О избору чланака, који ће бити објављени, одлучује Редакција а коначани избор доноси главни  и одговрни уредник. Редакција настоји да обезбеди квалитетну рецензију стручних и научних радова, искључује мишљење рецензента ако процени да је дошло до сукоба интереса, па у том случају рад прослеђује другом рецензенту. Редакција се обавезује да ће вршити стручну евалуацију радова и том приликом поступа непристрасно при одабиру радова. Име аутора остаје непознато рецензенту, као и аутору име рецензента, током процеса рецензије све до момента објављивања рада (како би се утицај субјективности и пристрасности свео на најмању меру).

Информације добијене у рукописном материјалу морају се чувати као поверљиве и не смеју се користити у ауторским радовима рецензената и чланова редакције без дозволе аутора, и то изричито у писаној форми, нити се на основу њих сме стицати било каква корист. Приспели радови се не враћају а Редакција је дужна најкасније до краја септембра текуће године да одговори аутору да ли је рад прихваћен.Редакција подржава ауторе да слободно изражавају своје идеје и ставове, против је било ког облика цензуре и није одговорна за изнете идеје и ставове за које искључиву одговорност имају аутори.             Рецензенти достављају у писаном облику своје мишљење о раду (рецензију) Редакцији, најкасније 15 дана од пријема рада.

Обавезе аутора

            Аутори су дужни да се држе Упутства за писање радова, које је саставила Редакција и да предају само оригиналне (необјављене), стручне, научне, прегледне радове, преводе и приказе. Рад и превод рада не сме имати елементе повреде права ауторске својине. Ако ауторско дело подлеже заштити, по Закону о ауторском и сродним правима Републике Србије и другим  правним актима у тој области, препорука Редакције је да преводилац обезбеди писану изјаву о сагласности издавача или аутора како би се превод објавио. Аутори су дужни у раду навести, према упутству, референце и литературу, како би читаоци могли проверити коришћене изворе.

Забрањено је приписати ауторство особама које нису допринеле настанку рада као и прикривање ауторства особа, које су у значајној мери учествовале у заједничком истраживању или настанку рада. Као први аутор у коауторским радовима наводи се аутор који је највише допринео настанку рада.

Уколико је тема рада била излагана на конференцији, семинару, округлом столу или је на неки други начин била доступна јавности тај податак треба навести у фусноти након прве реченице у раду.

Уз рад је неопходно доставити попуњену па скенирану Изјаву аутора. Формулар изјаве доступан је на:  https://korakbiblioteke.biblioteka-uzice.rs/izjava-autora/

Аутори објављених радова у часопису Корак библиотеке, уколико желе или имају потребу, могу их депоновати на сајту установе у којој раде, личној интернет страници или на други начин учинити доступним јавности, уз обавезно навођење библиографских података о раду и часопису, са тачно уписаним линком до чланка на интернет страници часописа. О свему овом дужни су обавестити Редакцију.

Поштовање принципа добре научне праксе при објављивању радова у часопису Корак библиотеке

            Аутори који желе да објављују радове у часопису Корак библиотеке дужни су да се држе високих етичких принципа у складу са добром научном праксом.[1] Редакција часописа, по сазнању да се неки од аутора огрешио о поменуте принципе, дужна је да предузме неопходне мере у спречавању непоштења у публиковању стручних и научних радова, што укључује и повлачење већ објављеног рада и обавештавање шире стручне и научне заједнице о огрешењу аутора о поменуте принципе.

Кршење правила добре научне праксе обухвата: непоштене поступке у процесу истраживачког рада и публиковање кривотворених резултата, као што је лажно представљање научних резултата, стварање научних заблуда кроз фалсификовање података, одбацивање нежељених резултата или метода евалуације, прикривање и манипулисање резултатима, повреде ауторског и сродних права, што се најчешће чини кроз плагијат.

Шта све обухвата плагијат

Према Правном лексикону[2] плагијат представља: „присвајање ауторства на туђем делу”. Плагијатором се сматра ,,лице које неовлашћено објави, прикаже или изведе туђе дело под својим именом”, чиме  чини повреду права ауторске својине.

Научна и универзитетска заједница у Србији бави се овим питањем и у сврху смањења плагијата и његовог откривања донела је више упутстава добре научне праксе кроз усвајање „Етичког кодекса научно-истраживачког рада”, што се може погледати на званичним сајтовима наших факултета. Национални савет за науку и технолошки развој Републике Србије усвојио је „Кодекс понашања у научноистраживачком раду”.[3]

Најчешћи видови плагијата су:

– дословно преузимање текста другог аутора, у деловима или у целини, без навођења имена аутора и података о извору из ког је текст преузет;

– препричавање и сажимање текста другог аутора без навођења имена аутора извора у ком је објављен текст и објашњења или образложења о коришћењу текста;

– у кршење правила добре научне праксе спада и самоплагијаризам[4] када аутор публикује већ раније објављен рад без јасне назнаке о подацима када и где је рад публикован, већ се представља као оригиналан „нови” рад. Непоштеним понашањем сматра се и публиковање више сличних радова на једну тему у којима се јасно уочава коришћење истог текста у циљу увећања сопствене библиографије.[5]

У законима Републике Србије везаним за заштиу ауторског и сродних права не користи се реч плагијат, плагирање или плагијаризам већ се Законом дефинише ауторско и сродна права, морална и материјална права, која из њих проистичу и њихова заштита, што у суштини представља забрану свих облика плагирања.[6]

Народна библиотека Ужице покретањем  стручног часописа настоји да допринесе унапређењу савремене библиотечке теорије и праксе, као и заштити и афирмацији културног наслеђа. Подстиче стручњаке у библиотекарству и другим областима културе да се баве научно истраживачким радом у областима библиотекарства, информационе и медијске писмености, организације знања, библиографије, културне историје и заштите културне баштине.

За стручне и научне радове издавач обезбеђује израду CIP-а код Народне библиотеке Србије.

Фусноте:

[1] Национални савет за науку и технолошки развој донео је Кодекс понашања у научноистраживачком раду као и наши универзитетеи и научни институти су донели  своја документа више о овим документима погледајте на :

http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2018/02/Rada-SKEN-novo.pdf (преузето 22.3.2021)

http://www.arh.bg.ac.rs/wp-content/uploads/dokumenti/Pravilnici/Kodeks-profesionalne-etike_2016.pdf (преузето 22.3.2021).

https://kobson.nb.rs/mozda_vam_zatreba/plagijarizam.794.html (преузето 22.3.2021).

[2]Pravni leksikon (Beograd: Savremena administracija, 1964), 625.

[3]Исто као под 1.

[4]LjiljanaVučković-Dekić, Plagijarizam –najčešćanaučnaprevara. Halo: naučničasopisurgentne medicine, god. 22, br 3(2016), 371–372, dostupno http://www.beograd94.rs/images/casopis/2016/Halo194_br_3_2016.pdf (преузето 22.3.2021).

[5] Исто.

[6]  Република Србија, Закон о ауторском и сродним правима. Службени гласник РС, бр. 104 (2009), бр.  99 (2011), бр. 29 (2016) – УС и бр. 66 (2019).

Доступно: https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_autorskom_i_srodnim_pravima.html (преузето 24.3.2021).

 

Преузми текст